id
stringlengths 6
23
| audio
audioduration (s) 0
31.1
| transcript
stringlengths 3
388
|
---|---|---|
06_04_41_200 | Тиме се |
|
06_04_41_201 | наш покушај рата и окончао. |
|
06_04_41_202 | Вратили смо се повијених репова, он својој кући, ја својој и то што је |
|
06_04_41_203 | у оној згради која била бомбом погођена, почела да гори, а како је газда био ловац, имао је тамо неку муницију, |
|
06_04_41_204 | она је, на једном се почела да гори о томе да сада није ни код нас у овој згради безбедно и да треба отићи. |
|
06_04_41_205 | Тада смо ја и мајка спаковали, не знам ни ја шта, неки замотуљак и кренули. |
|
06_04_41_206 | И тога дана, у некој улици тамо, иза Савиначке цркве, смо доживели ужасно бомбардовање, око поденва |
|
06_04_41_207 | У некој, тако рећи, страћари, |
|
06_04_41_208 | сећам се да смо били тамо, |
|
06_04_41_209 | десили се код те зграде, |
|
06_04_41_210 | да је бомбардовање било у току, |
|
06_04_41_211 | да су ту били јако назначени налети штука, |
|
06_04_41_212 | то су они авиони који пикирају и који имају и неке сирене које |
|
06_04_41_213 | доста језиво делују, |
|
06_04_41_214 | разарају живце. |
|
06_04_41_215 | И то је бобмардовање трајало досто дуго. |
|
06_04_41_216 | Знам да су се неке жене крстиле. |
|
06_04_41_217 | Вероватно смо били сви јако преплашени. |
|
06_04_41_218 | Повремено смо излазили из тог врло плитког подрумчића неког да гледамо те авионе |
|
06_04_41_219 | па смо опет бежали испод степеништа, потпуно незаштићени. |
|
06_04_41_220 | Касније сам са мамом тога дана кренуо даље у некој од следећих улица |
|
06_04_41_221 | смо негде ноћили у једној кухињи на патосу. |
|
06_04_41_222 | Било је и ноћно бомбардовање те ноћи. |
|
06_04_41_223 | И следећих дана смо се опупили, |
|
06_04_41_224 | цела поводица, |
|
06_04_41_225 | код једне моја тетке, која становала на Сењаку. |
|
06_04_41_226 | И ту би дочекали после улазак Немачке војске. |
|
06_04_41_227 | Али то је већ једна друга прича. |
|
06_04_41_228 | Напомињем још једну ствар, а то је, да тога дана, |
|
06_04_41_229 | и кад сам одлазио да видим што је са Нумом, и кад сам одлазио у војни одсек и после у тој бежанији... |
|
06_04_41_230 | ми смо видали и доста кратера |
|
06_04_41_231 | у Стишкој улици, нека бомбетина велика пала |
|
06_04_41_232 | и даље тамо, али да још нисмо видели никога погинулог |
|
06_04_41_233 | погинули су вероватно још лежали у ... |
|
06_04_41_234 | кућама, под рушевинама. |
|
06_04_41_235 | Првог погинулог сам видео, |
|
06_04_41_236 | онда ка сме кретали ка Сењаку, |
|
06_04_41_237 | следећег дана, вирила му је нога |
|
06_04_41_238 | неког човека из једног јарка |
|
06_04_41_239 | за отициње воде |
|
06_04_41_240 | у оној улици која иде ка Звезди. |
|
06_04_41_241 | И сада |
|
06_04_41_242 | пошто сам лепо овај део се првим праском, |
|
06_04_41_243 | мораћу да направим један флешбек. |
|
06_04_41_244 | У оном делу приче |
|
06_04_41_245 | док ја и Ива идемо ка Александару улици да се видимо са Нумом, |
|
06_04_41_246 | пролазим Хаџи Ђерином улицом. |
|
06_04_41_247 | ка Молеровој и видим да је зграда у којој је становала Срба Букумировић |
|
06_04_41_248 | срушена до пола. И ту сам видео један веома интересантан феномен. |
|
06_04_41_249 | До пола је била срушена, а доле је горела. И гледао сам како завесе горе. |
|
06_04_41_250 | Завеса цела прозорска изгори у једном трену једном типу, само учини фффф |
|
06_04_41_251 | једно и здраво, пламен је прогута за час. |
|
06_04_41_252 | Није то остало нешто као импресивно. |
|
06_04_41_253 | Пошто сам те ноћи био са Србом Гуљеровић, |
|
06_04_41_254 | и са Драгицом Марковић, који су становали у тој згради, |
|
06_04_41_255 | тога јутра још у рану зору, око два три сата, |
|
06_04_41_256 | сам онда, видећи да је зграда срушена, |
|
06_04_41_257 | почео да вичем "Србо, Србо!". |
|
06_04_41_258 | "Драгице!" а из суседне зграде, у Хаџи Ђериној, зграда је број 10, постоји сада, |
|
06_04_41_259 | из подрума нас довикнуо Срба, касније се појавиле, обе на улици. |
|
06_04_41_260 | Побегле су из свога стана. |
|
06_04_41_261 | И Срба је имала на себе само спаваћицу, преко које јој неко додао тречкот да обуче, како их је та бомба пробудила и сна. |
|
06_04_41_262 | Али сада ћу да се вратим на зумбул. |
|
06_04_41_263 | Прича о зумбулу се везује за дан ранје, за 5. април. |
|
06_04_41_264 | Те вечери сам на корзоу срео Драгицу Марковић и Србу и још једног непознатог младића. |
|
06_04_41_265 | Дознали смо да је тај младић, Амерички држављанин, да се зове Владимир Велебит. |
|
06_04_41_266 | Али не ради се оном Владимиру Велебиту, који је касније се Ђиласом и са |
|
06_04_41_267 | оним Кочом Поповићем одлазио да преговара са Немцима у Загребу. |
|
06_04_41_268 | Него о неком Америчком држављану које требало током сутрашњег дана због опасности рата, |
|
06_04_41_269 | а имајући Амерички пасош, да отпутује негде, не знам ни ја куда, |
|
06_04_41_270 | одакле је, после, требало, опет бродом, вероватно да се врати у Америку. |
|
06_04_41_271 | И онда је Драгица предложила да изиђемо те ноћи у неки локал, онако... |
|
06_04_41_272 | у мањем друштву са тим Владимиром Велебитом. |
|
06_04_41_273 | Он је становио у оној улици, мислим да се зове Миловановића, која иде ка станици, |
|
06_04_41_274 | јер је сутра требало возом са станице да крене. |
|
06_04_41_275 | И тако је пао договор. |
|
06_04_41_276 | И тако смо се нашли, сад видим себе, |
|
06_04_41_277 | те ноћи, три пара. |
|
06_04_41_278 | Који нису били парови, нико ни ским се није међусобно занимао. |
|
06_04_41_279 | Било је то једно случајно друштво пријатеља у коме је једно тај Владимир био нов. |
|
06_04_41_280 | Дакле, од мушкарца био је тај Велебит, |
|
06_04_41_281 | и онда опет, видите, често се појављују Микији. |
|
06_04_41_282 | Био је још неки Мики, не онај Мики |
|
06_04_41_283 | из подрума, већ неки други кога сам знао, |
|
06_04_41_284 | с којим се нисам баш много дружио, али сам га знао са сектора лаке атлетике, |
|
06_04_41_285 | а од девојака је била Драгица Марковић, била Срба Букумировић и била Анђа Врзић. |
|
06_04_41_286 | И седели смо код... |
|
06_04_41_287 | У Руске Лире. |
|
06_04_41_288 | Руска Лира је био једном локал, |
|
06_04_41_289 | доста познат пре рата у Београду, |
|
06_04_41_290 | налазио се у оној улици која иде |
|
06_04_41_291 | од Путника ка Скупштини поред двора. |
|
06_04_41_292 | Сада више то не постоји. |
|
06_04_41_293 | Сада је ту зградурина, једна огромна. |
|
06_04_41_294 | Некад је својевремено ту певала Олга Јанчевецка |
|
06_04_41_295 | и ми смо одлазили тамо. |
|
06_04_41_296 | Ја се више не сећам да ли је и те ноћи |
|
06_04_41_297 | била ту Олга Јанчевецка или не, |
|
06_04_41_298 | али се сећам нечег другог. |
|
06_04_41_299 | Док смо седили за столом, |