id
stringlengths
6
23
audio
audioduration (s)
0
31.1
transcript
stringlengths
3
388
06_04_41_200
Тиме се
06_04_41_201
наш покушај рата и окончао.
06_04_41_202
Вратили смо се повијених репова, он својој кући, ја својој и то што је
06_04_41_203
у оној згради која била бомбом погођена, почела да гори, а како је газда био ловац, имао је тамо неку муницију,
06_04_41_204
она је, на једном се почела да гори о томе да сада није ни код нас у овој згради безбедно и да треба отићи.
06_04_41_205
Тада смо ја и мајка спаковали, не знам ни ја шта, неки замотуљак и кренули.
06_04_41_206
И тога дана, у некој улици тамо, иза Савиначке цркве, смо доживели ужасно бомбардовање, око поденва
06_04_41_207
У некој, тако рећи, страћари,
06_04_41_208
сећам се да смо били тамо,
06_04_41_209
десили се код те зграде,
06_04_41_210
да је бомбардовање било у току,
06_04_41_211
да су ту били јако назначени налети штука,
06_04_41_212
то су они авиони који пикирају и који имају и неке сирене које
06_04_41_213
доста језиво делују,
06_04_41_214
разарају живце.
06_04_41_215
И то је бобмардовање трајало досто дуго.
06_04_41_216
Знам да су се неке жене крстиле.
06_04_41_217
Вероватно смо били сви јако преплашени.
06_04_41_218
Повремено смо излазили из тог врло плитког подрумчића неког да гледамо те авионе
06_04_41_219
па смо опет бежали испод степеништа, потпуно незаштићени.
06_04_41_220
Касније сам са мамом тога дана кренуо даље у некој од следећих улица
06_04_41_221
смо негде ноћили у једној кухињи на патосу.
06_04_41_222
Било је и ноћно бомбардовање те ноћи.
06_04_41_223
И следећих дана смо се опупили,
06_04_41_224
цела поводица,
06_04_41_225
код једне моја тетке, која становала на Сењаку.
06_04_41_226
И ту би дочекали после улазак Немачке војске.
06_04_41_227
Али то је већ једна друга прича.
06_04_41_228
Напомињем још једну ствар, а то је, да тога дана,
06_04_41_229
и кад сам одлазио да видим што је са Нумом, и кад сам одлазио у војни одсек и после у тој бежанији...
06_04_41_230
ми смо видали и доста кратера
06_04_41_231
у Стишкој улици, нека бомбетина велика пала
06_04_41_232
и даље тамо, али да још нисмо видели никога погинулог
06_04_41_233
погинули су вероватно још лежали у ...
06_04_41_234
кућама, под рушевинама.
06_04_41_235
Првог погинулог сам видео,
06_04_41_236
онда ка сме кретали ка Сењаку,
06_04_41_237
следећег дана, вирила му је нога
06_04_41_238
неког човека из једног јарка
06_04_41_239
за отициње воде
06_04_41_240
у оној улици која иде ка Звезди.
06_04_41_241
И сада
06_04_41_242
пошто сам лепо овај део се првим праском,
06_04_41_243
мораћу да направим један флешбек.
06_04_41_244
У оном делу приче
06_04_41_245
док ја и Ива идемо ка Александару улици да се видимо са Нумом,
06_04_41_246
пролазим Хаџи Ђерином улицом.
06_04_41_247
ка Молеровој и видим да је зграда у којој је становала Срба Букумировић
06_04_41_248
срушена до пола. И ту сам видео један веома интересантан феномен.
06_04_41_249
До пола је била срушена, а доле је горела. И гледао сам како завесе горе.
06_04_41_250
Завеса цела прозорска изгори у једном трену једном типу, само учини фффф
06_04_41_251
једно и здраво, пламен је прогута за час.
06_04_41_252
Није то остало нешто као импресивно.
06_04_41_253
Пошто сам те ноћи био са Србом Гуљеровић,
06_04_41_254
и са Драгицом Марковић, који су становали у тој згради,
06_04_41_255
тога јутра још у рану зору, око два три сата,
06_04_41_256
сам онда, видећи да је зграда срушена,
06_04_41_257
почео да вичем "Србо, Србо!".
06_04_41_258
"Драгице!" а из суседне зграде, у Хаџи Ђериној, зграда је број 10, постоји сада,
06_04_41_259
из подрума нас довикнуо Срба, касније се појавиле, обе на улици.
06_04_41_260
Побегле су из свога стана.
06_04_41_261
И Срба је имала на себе само спаваћицу, преко које јој неко додао тречкот да обуче, како их је та бомба пробудила и сна.
06_04_41_262
Али сада ћу да се вратим на зумбул.
06_04_41_263
Прича о зумбулу се везује за дан ранје, за 5. април.
06_04_41_264
Те вечери сам на корзоу срео Драгицу Марковић и Србу и још једног непознатог младића.
06_04_41_265
Дознали смо да је тај младић, Амерички држављанин, да се зове Владимир Велебит.
06_04_41_266
Али не ради се оном Владимиру Велебиту, који је касније се Ђиласом и са
06_04_41_267
оним Кочом Поповићем одлазио да преговара са Немцима у Загребу.
06_04_41_268
Него о неком Америчком држављану које требало током сутрашњег дана због опасности рата,
06_04_41_269
а имајући Амерички пасош, да отпутује негде, не знам ни ја куда,
06_04_41_270
одакле је, после, требало, опет бродом, вероватно да се врати у Америку.
06_04_41_271
И онда је Драгица предложила да изиђемо те ноћи у неки локал, онако...
06_04_41_272
у мањем друштву са тим Владимиром Велебитом.
06_04_41_273
Он је становио у оној улици, мислим да се зове Миловановића, која иде ка станици,
06_04_41_274
јер је сутра требало возом са станице да крене.
06_04_41_275
И тако је пао договор.
06_04_41_276
И тако смо се нашли, сад видим себе,
06_04_41_277
те ноћи, три пара.
06_04_41_278
Који нису били парови, нико ни ским се није међусобно занимао.
06_04_41_279
Било је то једно случајно друштво пријатеља у коме је једно тај Владимир био нов.
06_04_41_280
Дакле, од мушкарца био је тај Велебит,
06_04_41_281
и онда опет, видите, често се појављују Микији.
06_04_41_282
Био је још неки Мики, не онај Мики
06_04_41_283
из подрума, већ неки други кога сам знао,
06_04_41_284
с којим се нисам баш много дружио, али сам га знао са сектора лаке атлетике,
06_04_41_285
а од девојака је била Драгица Марковић, била Срба Букумировић и била Анђа Врзић.
06_04_41_286
И седели смо код...
06_04_41_287
У Руске Лире.
06_04_41_288
Руска Лира је био једном локал,
06_04_41_289
доста познат пре рата у Београду,
06_04_41_290
налазио се у оној улици која иде
06_04_41_291
од Путника ка Скупштини поред двора.
06_04_41_292
Сада више то не постоји.
06_04_41_293
Сада је ту зградурина, једна огромна.
06_04_41_294
Некад је својевремено ту певала Олга Јанчевецка
06_04_41_295
и ми смо одлазили тамо.
06_04_41_296
Ја се више не сећам да ли је и те ноћи
06_04_41_297
била ту Олга Јанчевецка или не,
06_04_41_298
али се сећам нечег другог.
06_04_41_299
Док смо седили за столом,